Estetska plastična hirurgija, Beograd, Srbija: Royal

Postoje različite vrste laboratorijskih analiza, uključujući krvne testove, analize urina, testove funkcije organa (kao što su testovi za jetru, bubrege i štitnu žlezdu), mikrobiološke analize (bakterije, virusi, gljivice), analize hormona i enzimskih nivoa, kao i genetske analize.

Za mnoge krvne testove potrebno je da budete na praznom stomaku (npr. 8-12 sati pre uzimanja uzorka). Takođe, obavezno obavestite lekara ako uzimate bilo kakve lekove, jer neki lekovi mogu uticati na rezultate.

Neki od najčešćih krvnih testova uključuju:Kompletna krvna slika (KKS) – koristi se za procenu opšteg zdravlja i za otkrivanje širokog spektra poremećaja, uključujući anemiju i infekcije.
Testovi funkcije jetre – mere nivoe enzima i drugih supstanci koje proizvedu jetra, kao što su ALT, AST, bilirubin.
Testovi funkcije bubrega – uključuju merenje kreatinina i uree kako bi se procenila funkcija bubrega.
Glukoza u krvi – koristi se za dijagnostiku dijabetesa.
Lipidi (holesterol) – pomažu u proceni rizika od srčanih bolesti.

Da, za testiranje nivoa glukoze u krvi obično je potrebno postiti 8-12 sati pre uzimanja krvi. To omogućava tačne rezultate koji neće biti poremećeni hranom.

Visoka vrednost holesterola, posebno LDL ("loš" holesterol), može povećati rizik od razvoja srčanih bolesti, kao što su infarkt miokarda i moždani udar. Važno je pratiti nivoe holesterola i primeniti promene u ishrani ili terapiji kako bi se smanjio rizik.

Testovi koji procenjuju funkciju štitne žlezde obuhvataju TSH (tireotropni hormon), FT4 (slobodni tiroksin) i FT3 (slobodni trijodtironin). Ovi testovi pomažu u dijagnostici poremećaja kao što su hipotireoza ili hipertireoza.

Za analizu urina, obično nije potrebna posebna priprema, ali je važno da se uzme srednji deo mokraće (ne prvi ili poslednji deo). Ako je potrebno uraditi kulturu urina, preporučuje se da urinirate pre nego što dođete na analizu.

Za analizu hormona, priprema zavisi od vrste hormona koji se testira. Na primer, testovi za hormon štitne žlezde (TSH, T3, T4) i hormon stresa (kortizol) obično zahtevaju uzimanje uzorka krvi u određenom vremenskom periodu tokom dana (najčešće ujutro). Takođe, obavezno obavestite lekara o lekovima koje uzimate.

Za bakterijske kulture uzima se uzorak iz mesta infekcije (kao što su grlo, mokraćni putevi ili rana) pomoću posebne sterilne štapiće ili igle. Ovaj test pomaže u identifikaciji bakterija koje izazivaju infekciju, kako bi se odredio odgovarajući antibiotik.

Neki testovi, kao što su rutinski testovi kao što je kompletna krvna slika, mogu se uraditi bez specijalnog saveta lekara. Međutim, mnogi testovi, posebno hormonske analize ili testovi funkcije organa, obično zahtevaju preporuku lekara, koji će interpretirati rezultate u kontekstu vašeg zdravstvenog stanja.

Da, rezultati laboratorijskih analiza mogu biti netačni iz nekoliko razloga, uključujući lošu pripremu pacijenta, greške u uzimanju uzorka, korišćenje zastarelih materijala ili greške u analizi. Zbog toga je važno konsultovati se sa lekarom koji će pravilno interpretirati rezultate.

Vreme čekanja zavisi od vrste testa. Za osnovne krvne testove rezultati su obično dostupni za 1-2 dana. Za specijalizovane testove, kao što su hormonske analize ili genetski testovi, može biti potrebno nekoliko dana do nedelju dana.

CRP test meri nivo C-reaktivnog proteina u krvi, koji je pokazatelj upale u organizmu. Povišen nivo CRP-a može ukazivati na infekciju, upalne bolesti ili hronična oboljenja kao što su artritis ili srčane bolesti.

Povišen nivo bilirubina u krvi može ukazivati na probleme sa jetrom ili žučnom kesom, kao što su hepatitis, ciroza ili opstrukcija žučnih puteva. Bilirubin se stvara prilikom razgradnje crvenih krvnih zrnaca.

Ako su rezultati testova nenormalni, lekar će najverovatnije preporučiti ponavljanje testova kako bi se osigurala tačnost rezultata. Takođe, mogu biti potrebni dodatni testovi kako bi se dobila kompletna slika o zdravstvenom stanju.