Ендокринолог Београд: Естетска хирургија Ројал✓

Који симптоми указују да је потребно посетити лекара специјалисту ендокринологије?

Дијабетес, неплодност, поремећај рада штиташте (штитне) жлезде, остеопороза, гојазност, полицистични јајници, представљају неке од озбиљних метаболичких поремећаја рада ендокриног система и симптоме због којих је неопходно посетити лекара специјалисту ендокринологије, а у неким случајевима специјалисту ендокрине хирургије. С обзиром на то да се значајан број ендокриних обољења у свом зачетку не одражава бурно, пацијенти их често у прво време игноришу и не прихватају као проблем. Ендокрина хирургија и ендокринологија су специјалистичке гране медицине код којих је број пацијената у значајном порасту.

Најбољи ендокрини хирург у Србији и региону

Професор Александар Диклић је редовни професор Медицинског факултета, ендокрини хирург који има више од 30 година искуства.

Оперисао више од 7.000 пацијената

Проф. др Александар Диклић до сада је оперисао више од 7.000 пацијената са обољењима ендокриних жлезда, у највећем проценту са обољењима штитасте жлезде. Ендокринолог, ендокринолог, ендокринолог – унели сте ове речи више пута у Гоогле претрагу јер тражите најбољег ендокринолога у Београду? На правом сте месту. Ендокринолог или ендокрини хирург? Сад вас занима кога би требало да консултујете везано за проблем који имате? У даљем тексту ће бити објашњено када је време да консултујете енкринолога, а када за ендокриног хирурга.

Шта је то ендокринологија?

Ендокринологија је посебна гране медицине код којих је број пацијената у значајном порасту. Ова грана медицине се бави поремећајима ендокриног система и његовим специфицним излучевинама, хормонима. Хормони су одговорни за регулисање бројних функција у организму као сто су раст, развој, репродукција, али и реакција на стрес на пример.

Као последица поремећаја у раду ендокриног система могу наступити различити метаболички поремећаји као сто су дијабетес, неплодност, повећана или смањена функција ститасте или параститастих жлезда, остеопороза, гојазност итд.

Шта је специјалност ендокринолога?

Ендокринолог је субспецијалиста интерне медицине који лечи пацијенте од ендокринолошких и метаболочких поремећаја.

Ендокринолог Београд – које проблеме лече наши ендокринолози?

Ендокринолози Поликлинике Београд дијагностикују и лече проблеме у раду:

• хипофизе

• штитне (штитасте) жлезде

• параштитних (параштитастих) жлезда

• надбубрежних жлезда

• полних жлезда (јајника и тестиса)

• ендокриног панкреаса са посебним освртом на оболеле од диабетес меллитуса

Шта је ендокрина хирургија?

Ендокрина хирургија је грана медицине која се бави болестима ендокриног система, жлездама и материјама које оне луче (хормонима), као и биопсијом, операцијом и уклањањем дела или читаве штитне жлезде, параштитне и надбубрежне жлезде.

Када је време за ендокрину хирургију?

Код тежих стања и болести ендокриног система који изискују хируршке интервенције, поред ендокринолога, укључују се и ендокрини хирурзи наше Поликлинике. У даљем тексту биће објашњена тежа стања и болести ендокриног система којима се бави ендокрина хирургија.

Ендокрина хирургија – најчешће операције

Тотална тиреоидектомија и хемитиреоидектомија (уклањање половине штитасте жлезде) две су најчешће извођене операције у ендокриној хирургији. Раније су рађени и мањи захвати, нодулектомије, којима су одстрањивани само чворови у штитастој жлезди, али је та пракса напуштена због компликација које су се јављале приликом реоперација, често неопходних након нодулектомија.

Штитаста жлезда – поремећаји рада и обољења

Штитаста (штитна, тироидна) жлезда једна од највећих ендокриних жлезда у људском организму. Хормони штитне жлезде утичу на раст и сазревање, убрзавају разградњу масти, синтезу протеина, имају кључну улогу у развоју нервног система. Људском организму не прија ни смањење, ни увећање штитасте жлезде.

Шта је хипотериоза?

Хипотиреоза је чест метаболички поремећај, најчешћи код жена. Реч је о стању код којег штитна жлезда не производи довољно хормона. Један од знакова који указује на појаву хипотиреозе може бити повећана вредност ТСХ хормона, и истовремено смањен ниво хормона T3 и T4.

Симптоми хипотиреозе: проблематична кожа (дерматитис, перутање, сува и храпава кожа); танка коса која опада; отоци (подбуло лице, отечени капци, отицање ногу); лоша концентрација и честа промена и осцилације расположења; поремећај менструалног циклуса код жена.

Шта је хипертиреоза?

Хипертиреоза представља појачану функцију штитне жлезде, што за последицу има излучивање хормона у крв далеко више него што је организму потребно. Јавља се чешће код жена, у периоду од 20. до 50. године живота. Најчешћим узроком појаве хипертиреозе сматра се претерана активност штитасте жлезде узрокована аутоимуним процесом. Уколико се хипертиреоза не лечи, настају озбиљна оштећења, најчешће кардиоваскуларног система.

Симптоми хипертиреозе: убрзан рад срца, приметан замор организма, губитак телесне тежине, опадање косе, смањена оштрина вида, дрхтање руку, нервоза, емоционална нестабилност, раздражљивост, поремећај менструалног циклуса код жена.

Хипертиреоза се дијагностикује клиничким прегледом ендокринолога, ултразвучним прегледом врата односно штитне жлезде и лабораторијским анализама хормона T3, T4, и ТСХ. Терапија подразумева примену антитироидних лекова, односно тиреостатика, а у тежим случајевима неопходан је оперативни захват.

Шта је струма?

Струма представља увећање штитасте жлезде. Може бити полинодозна или нодозна. Као узроци који се најчешће наводе код настајања нодозне струме, помињу се хроничан недостатак јода у храни и пијаћој води, хроничан стрес, као и хемијски и физички агенси. Захвата све генерације, и чешћа је код особа женског пола.

Симптоми струме: Струма представља увећање штитасте жлезде, понекад и неколико пута у односу на своју природну величину. У таквим ситуацијама, увећана штитна жлезда врши компресију на околна ткива (душник, једњак, велики крвни судови врата), те се могу јавити отежано гутање, дисање, промена боје гласа и промуклост. Поред ових функционалних сметњи, струма представља и изражен естетски проблем. Врат делује отечено, а у неким случајевима на њему се уочавају избочења.

Дијагностика струме: При првом сусрету са пацијентом, ендокринолог или ендокрини хирург утврђују положај штитне жлезде, њену конзистенцију и покретљивост, присуство нодуса, као и евентуално увећање регионалних лимфних жлезди. У оквиру провере рада и насталог стања штитне жлезде, неопходно је урадити ултразвук врата, лабораторијске анализе које се односе на одређивање хормонског статуса, евентуално цитодијагностичка пункција и сцинтиграфија штитне жлезде.

Тумори штитне жлезде

Тумор штитне жлезде испољава се у виду чвора у самој жлезди или струми. Тумори штитне жлезде могу бити бенигни и малигни. Бенингни тумори су аденоми и они расту споро и дуго, не испољавају изражене симптоме. Обично су безболни, еластичне конзистенције, глатке површине и нису фиксирани за кожу или подлогу те се код гутања понекад могу видети. Прогноза бенигних тумора штитне жлезде је добра, а сметње које стварају успешно се отклањају.

За разлику од аденома, малигни тумори представљају најчешће појединачни чвор, тврд и безболан, срастао са околним ткивом. Разликујемо папиларне, фоликуларне, анапластични и медуларни. Најчешће нема бола могућа је малаксалост, промуклост и замарање код узнапредовалих стадијума. Лечење је хируршко (тиреоидектомија) и подразумева одстрањивање штитне жлезде. Примена хормона је доживотна.

Како изгледа операција штитасте жлезде?

Код тежих болести и проблема у раду штитасте жлезде потребно је ангажовање ендокриног хирурга. Штитаста жлезда се одстрањује у случају да дође до поремећаја њене грађе и функције и ако постоји сумња на карцином. Операција штитасте жлезде је метода лечења која може да се изабере када је жлезда увећана и притиска околне органе. Притисак који врши штитна жлезда може да смета гласним жицама изазивајући промуклост, смета душнику када особа отежано дише и једњаку када отежано гута. Поремећај грађе штитасте жлезде се види у појави струме, увећању штитне жлезде. Оперативни захват се препоручује и у случајевима хроничне упале штитне жлезде.

Колико траје операција штитасте жлезде?

Сама операција штитасте жлезде (ендокрина хирургија) која се изводи у Поликлиници Београд траје од сат и по до два сата и изводи се у општој анестезији. Пацијент најчешће одлази кући већ сутрадан после операције и враћа се својим уобичајеним животним активностима. Непосредно после операције се не препоручују физичке активности и умарање.  Након операције на месту реза је фластер, који се скида после једног дана и није потребно даље превијање. Нема конаца који се ваде и пацијенти могу нормално да се туширају. Хируршка контрола је 7-14 дана након операције.

Који хирурзи изводе операцију штитасте жлезде у Поликлиници Београд?

Експертски тим ендокриних хирурга на челу са Проф. др Александром Диклићем изводи операције штитасте жлезде у Поликлиници Београд. Професор Александар Диклић је редовни професор Медицинског факултета, ендокрини хирург, који је до сада је оперисао више од 7.000 пацијената са обољењима ендокриних жлезда, у највећем проценту штитасте жлезде.

Више информација о раду и искуству проф. др Александра Диклића можете пронаћи на овој страници: Проф. др Александар Диклић.

Какав је живот после операције штитасте жлезде?

Живот после операције штитасте жлезде врло брзо враћа се у нормалу, компликације су веома ретке, углавном се ради о привременим оштећењима живаца који омогућавају покретање гласних жица, што узрокује промуклост. Пацијенти код којих је одстрањена штитаста жлезда морају узимати хормонску надокнаду у виду једне таблете дневно.

Зашто није добро одлагати операцију штитасте жлезде?

Све информације зашто није добро одлагати операцију штитасте жлезде можете пронаћи на овој страници: НЕ ОДЛАЖИТЕ ОПЕРАЦИЈУ ШТИТАСТЕ ЖЛЕЗДЕ.

Ендокринолог Београд

Додатне информације +381 65 202 77 77